- Što si se sad nakomrežila?
- Ma nisam, razmišljam nešto...
- Ljubi te baba, uzmi krušku, osveži se... Ove ne prče usta...
- Ne prče, a?
- Ne prče sine... Čupošice bakina, ne mogu ti ja birati pute, sama znaš šta je najbolje. I svako sa svojim odlukama živi... Ali još ti života videla nisi, još ni svet proputovala... Kažem, sama znaš najbolje... Ali da dozvoljavaš tako u DVADESET SEDMOJ...?!
Videla sam babu toga trenutka u sceni "Kad porastem biću kengur" kako se u varjaču, šarto kao u mikrofon, u ulozi komentatora mog života derenža iz petnih žila: "Kaaaaakav danak neiskustvuuuu!!!"
Rešeno je. Priklanjam se babinom bušidu. Babušido. Tako će se zvati ta moja nova filozofija životna. I biće potpuna.
Iskusno.
4 comments:
Ovo je fantastično! :D
p.s. Vratio sam se od kojekude, i sad sam došao da te smaram, i nisam znao da se zoveš Vanja, matora ženo. Živa bila. :D
Dobrodošao od kojekude, Mitiću mlađani. Pa nisi valjda mislio da se zovem Džiadžojka? :D
Од тебе ме ништа не би чудило. ;)
Eto sad, ni za čuđenje nisam...
Post a Comment